Višnja je voćna vrsta koja je jednostavna za gajenje. Stablo višnje rano stupa na rod, rađa obilno, rezidba je jednostavna, ima malo zaštitnih prskanja, dok se berba najčešće izvodi mehanizovano. U našoj zemlji uglavnom dominira proizvodnja Oblačinske višnje, a prosečna godišnja proizvodnja iznosi preko 85000 tona, a plodovi se uglavnom koriste za preradu. Proizvodnju višnje u Srbiji odlikuju relativno niski prosečni prinosi, kao i vrlo promenljive otkupne cene, što sve utiče na smanjenu rentabilnost gajenja. U Evropi je zasupljeno gajenje višnje u gustom sklopu gde se prinos povećava dva do tri puta, gde dominiraju krupnoplodne sorte višnje, koje se koriste kao konzumne i imaju visok potencijal rodnosti.

Oblačinska višnja

• Sazreva u II dekadi juna
• Plod je sitan 2,5-3 grama
• Stablo slabo bujno
• Samooplodna sorta, rađa obilno
• Rano prorodi ( u II godini posle sadnje )
• Daje prinos 15-20 tona po ha
• Otporna na bolesti

Šumadinka

• Sazreva u I dekadi jula
• Visokokvalitetna sorta
• Plod krupan 6,5-7 grama
• Stablo slabo do srednje bujno
• Zbog oborenog položaja grana u kruni pogodna je i za gustu sadnju
• Rano prorodi čak i na generativnim podlogama

Meteor

• Veoma rana sorta (početak juna)
• Plod srednje krupan 4,5 grama
• Delimično samooplodna

Erdi Botermo

• Sazreva u III dekadi juna
• Plod krupan 6 grama
• Samooplodna sorta
• Veoma rodna sorta
• Plod ima veliku tržišnu vrednost

UHF

• Sazreva u I dekadi jula
• Plod krupan 6 grama
• Spada u grupu slatkih višanja marela
• Za stonu upotrebu
• Samooplodna je sorta
• Rađa redovno i obilno

Kod Oblačinske višnje primenjuje se nejčešće vretenaste uzgojne forme (uska piramidalna kruna). Razmak sadnje za Oblačinsku višnju je:

• 4x2 sa 1250 sadnica po hektaru
• 4x3 sa 825 sadnica po hektaru

U Evropi se u cilju inteziviranja proizvodnje višnja gaji u gustom sklopu čime se prinos povećava dva do tri puta. U tom slučaju kao podloge se koriste Kolt i Magriva, a razmaci sadnje su:

• 4x1,5 sa 1666 sadnica po hektaru
• 4x2 sa 1250 sadnica po hektaru.

U tom slučaju uzgojni oblik je vitko vreteno.

Pored ovoga na Koltu i Magrivi višnja se može gajiti i u sledećim uzgojnim oblicima:

• Vaza na Koltu 4x2
• Vaza na Magrivi 5x3
• Poboljšana piramidalna kruna 4x3

Višnja brzo stupa na rod, jednostavna je za gajenje i ima dobru realizaciju na tržištu. Takođe, mrazevi joj veoma retko u odnosu na druge voćne vrste nanose štetu, pa stoga ima visok koeficijent sigurnosti rađanja. Međutim, kako kod nas dominira proizvodnja Oblačinske višnje, koja se koristi samo za preradu prihodi iz godine u godinu variraju i nisu na nivou konzumnih sorti (Šumadinka, Erdi Botermo, Uhf). Zbog toga je potrebno uvesti trend podizanja novih zasada krupnoplodnih sorti višnje. U poslednje vreme potražnja za krupnijim sortama višnje je velika i stalno raste, one imaju visok potencijal rodnosti i veću tržišnu cenu ploda. To bi trebalo da uslovi veće interesovanje za podizanjem novih zasada višnje sa konzumnim sortama, mada su takvi zasadi u Srbiji i dalje u veoma malom procentu u odnosu na višnju koja se gaji za preradu.