U našoj zemlji nisu dovoljno iskorišćeni prirodni potencijali za gajenje trešnje. Tu se pre svega misli na povoljne agroekološke uslove, plodove visokog kvaliteta i visoku cenu na tržištu. Gajenje trešnje je jednostavnije u odnosu na druge voćne vrste. Ima manji broj zaštitnih prskanja, stabla se malo orezuju i jednostavna je za održavanje. Uspeva na različitim tipovima zemljišta i može se gajiti na većim nadmorskim visinama (dr Milatović).

Trešnja je deficitarna voćna vrsta u svetu (ima ograničen areal uspevanja), a takođe i u Srbiji proizvodnja trešnje je mala i nedovoljna. Zbog velike potrebe za ranim voćem na tržištu, trešnja uglavnom ima visoku tržišnu cenu ploda. U Srbiji je proizvodnja trešnje uglavnom ekstezivna ili poluintezivna , sa veoma malim brojem savremenih visokointenzivnih zasada.

Savremeni zasadi podrazumevaju:

• Uvođenje u proizvodnju slabo i srednje bujnih vegetativnih podloga i intezivnih sistema gajenja, što omogućava veću gustinu sađenja, ranije stupanje na rod, brži ulazak u period pune rodnosti i veće prinose po jedinici površine.
• Uvođenje u proizvodnju novih samooplodnih sorti atraktivnog i krupnog ploda (koje imaju znatno veću krupnoću u odnosu na sorte koje se sada gaje u našoj zemlji)
• Uvodjenje novih tehnologija proizvodnje koje podrazumevaju odredjene pomotehničke mere, fertigaciju, folijarnu prehranu, upotrebu fitohormona itd.

U takvoj visokointenzivnoj proizvodnji trešnje i takvoj gustoj sadnji očekuju se konstantni i visoki prinosi po jedinici površine svake godine (20-30 tona po ha).

Gustina sadnje direktno utiče na visinu prinosa. Intezivni sistemi gajenja omogućavaju ranije stupanje na rod, brži ulazak u period pune rodnosti, i veći prinos po stablu. Intezivni sistemi podrazumevaju smanjenje bujnosti stabla. Mala bujnost stabla smanjuje troškove berbe i omogućava većinu pomotehničkih operacija da se izvode sa zemlje. Manje dimenzije stabla se postižu korišćenjem podloga slabije bujnosti: GIZELA 5, GIZELA 6, KRYMSK 5 i KRYMSK 6.

Gizela

Podloge iz serije Gizela su slabo i srednje bujne vegetativne podloge. Rano stupaju na rod obično u drugoj godini nakon sadnje. Rano ulaze u period pune rodnosti. Ove podloge iz serije Gisela utiču na povećanje generativnog potencijala sorti trešnje. Manja bujnost i veći generativni potencijal utiču na višestruko povećanje prinosa.

Gizela 5

• Gizela 5 je 50% manje bujnosti u odnosu na Divlju trešnju
• Vrlo rano stupa na rod i daje visoke početne prinose, međutim prinosi kasnije opadaju
• Potreban naslon (armatura)
• Traži savršene zemljišne uslove
• Zahteva intenzivno navodnjavanje i prihranu
• Zbog visoke rodnosti dolazi do slabijeg razvoja stabla što se mora regulisati rezidbom
• Najbolje rezultate daje na većim nadmorskim visinama
• Gizela 5 u našoj zemlji nije pokazala zadovoljavajuće rezultate, posle velikih početnih prinosa, rodnost polako opada i daje sve sitnije plodove. Kod nas se preporučuje samo na višim terenima.

Gizela 6

• Gizela 6 je srednje bujna vegetativna podloga
• Aadaptivna je na različite zemljišne uslove (uspeva na i manje plodnim zemljištima, a podnosi i glinovita zemljišta)
• Dobro se ukorenjava nije potreban naslon
• Sorte trešnje na podlozi Gizela 6 rano prorode, redovno i obilno rađaju, i postižu odličnu krupnoću
• Manje zahtevna podloga u odnosu na Gizelu 5 u pogledu agro- i pomo-tehnike
• Pogodna je za gustinu sklopa od 800 stabala po hektaru

Gizela 6 je u našim proizvodnim zasadima dala najbolje rezultate od svih podloga iz serije Gizela.

Krymsk 5

• Krymsk 5 je srednje bujna vegetativna podloga za trešnju
• Podnosi teže zemljišne uslove
• Pogodna je za razmak sadnje 5x2,5 m sa 800 stabala po hektaru
• Odlične kompatibilnosti sa sortama trešnje
• Daje visoke prinose dobrog kvaliteta ploda
• Tolerantna je na niske zimske temperature i sušu
• U Americi je pokazala odlične rezultate
• U našim proizvodnim zasadima je u eksperimentalnoj fazi i prvi rezultati su odlični

Krymsk 6

• Krymsk 6 je slabo bujna vegetativna podloga
• Po karakteristika je slična Gizeli 5 mada daje bolje rezultate od Gizele 5
• U određenim delovima Evrope je potisnula Gizelu 5 iz proizvodnje
• Rano stupa na rod i konstatno daje visoke prinose dobrog kvaliteta ploda
• Odlična kompatibilnost sa sortama trešnje
• Tolerantna je na niske zimske temperature i sušu

Najvažniji parametri kod izbora sorti trešnje su: vreme zrenja, kvalitet i krupnoća plodova, rodnost sorti, transportabilnost, odnosi oplođenja (oprašivanja) i tržišna vrednost ploda. U Srbiji je sortiment trešnje zastareo, koriste se uglavnom sorte sitnog ploda (3-5 grama) koje su samobesplodne i sklone pucanju. Na svetskom tržištu dominiraju nove krupne samooplodne sorte, atraktivnog izgleda ploda, visokog prinosa i koje dostižu visoku tržišnu vrednost.

Od relativno novijih sorti u Srbiji su trenutno zastupljene sorte:

• Burlat (rana sorta, sazreva oko 20. maja, plod 7 grama)
• Sanbarst (početak juna, samooplodna , plod 12-13 grama)
• Kordija (sazreva polovinom juna,plod krupan 9 g)
• Regina (sazreva oko 20 juna,plod krupan oko 8,5 g)

Pored pomenutih na svetskom tržištu dominiraju sorte: Erlista, Samersan, Peni, Santina,Kristalina, Blek Star, Benton, Hartford.

Trenutni dominantni uzgojni oblik u našoj zemlji je poboljšana piramidalna kruna. Pored nje, koriste se još i:

• KOTLASTA KRUNA (VAZA)
• KOMBINOVANA PIRAMIDALNA KRUNA

Uvodjenjem u proizvodnju slabo i srednje bujnih vegetativnih podloga omogućava se korišćenje vitkog vretena i primena guste sadnje. Takođe, korišćenje podloga manje bujnosti omogućilo je primenu još novijih uzgojnih oblika:

• ŠPANSKI GRM
• TETURA TRELIS
• VOGELOVO VRETENO

Ovi uzgojni oblici omogućavaju da se sve pomotehnićke operacije izvode sa zemlje. Povijanje grana je obavezna mera kod ovakvih sistema zbog ranije diferencijacije cvetnih pupoljaka i smanjenja bujnosti.

• NA PODLOZI GIZELA 5 4X1,5 M SA 1600 STABALA PO HEKATRU
• NA PODLOZI GIZELA 6 5X2.5 M SA 800 STABALA PO HEKTARU
• NA PODLOZI KRYMSK 5 5X2,5 M SA 800 STABALA PO HEKTARU
• NA PODLOZI KRYMSK 6 4X2 M SA 1250 STABALA PO HEKTARU

Zbog velike potrebe za ranim voćem na tržištu, trešnja kao prva voćka po vremenu zrenja uglavnom postiže visoke cene, što pokazuje i visoka prosečna cena ostvarena predhodnih godina. Prinosi se kreću od 12-30 tona po hektaru, pa je gajenje trešnje ekonomski potpuno opravdano. Uložena sredstva se vraćaju brzo ako se u proizvodnju uključe nove slabo i srednje bujne vegetativne podloge, kao i nove samooplodne sorte krupnog ploda ( > 8 grama). Zbog velikog deficita na svetskom tržištu trešnja je definitivno voćna vrsta dugoročne stabilnosti.Uvodni tekst o podizanju zasada jabuke.