Bez obzira što orah ima visoku tržišnu cenu u našoj zemlji je deficitarnost u proizvodnji oraha.

Orah ima brojne prednosti:

• Relativno je lak za proizvodnju i ima male troškove godišnje proizvodnje (odnosno održavanja zasada)
• Profitabilna je voćna vrsta, plodovi imaju visoku tržišnu vrednost
• Za proizvodnju oraha je potrebno relativno malo radne snage
• Laka je manipulacija sa plodovima
• Plodovi se dugo čuvaju i imaju višestruku upotrebnu vrednost
• Drvo oraha ima veliku tehnološku vrednost

Glavni nedostatak oraha je dug period do ulaska u period pune rodnosti. Zbog toga je preporučljivo podizanje kombinovanih zasada oraha sa drugim voćnim vrstama koje rano počinju da rađaju i daju plod, i nemaju duži eksploatacioni vek od 12-15 godina: jabuka, kruška, breskva i kajsija. Kajsija, Breskva, Jabuka i Kruška u ovakvim kombinovanim zasadima prorode već u drugoj godini. Takođe, kao međukulture mogu se gajiti i višnja, šljiva i ribizla.

Kalemljeni orah prorodi u II-III godini, ali su komercijalni prihodi (prihodi veći od rashoda) tek od VII do X, dok se pun rod se postiže od 12 do 14 godine. Savremeni zasadi oraha se podižu sa sortama velike rodnosti. To znaći da te sorte imaju više ženskih cvetova u grupi , da su rodni i da imaju lateralni tip rađanja. Savremena proizvodnja podrazumeva i stručno vođenje i punu upotrebu agrotehnike:

• Stručno formiranje krune
• Redovnu zaštitu
• Redovnu obradu
• Djubrenje
• Fertigaciju
• Maksimalnu primenu mehanizacije

Šejnovo

• Plod srednje krupan 12,5 grama
• Jezgra vrlo kvalitetna
• Randman 53%
• Bujno stablo

Gazenhajm 139

• Plod srednje krupan 12 grama
• Randman 48%
• Rano prorodi i vrlo dobro radja

Rasna

• Veoma rodna sorta
• Male bujnosti
• Plod krupan oko 14 grama
• Randman jezgre oko 52%

Novosadski kasni

• Kratke vegetacije (kreće početkom maja)
• Slabe bujnosti
• Vrlo rodna, lateralni tip radjanja
• Plod sitan 10 grama

Šampion

• Najotpornija sorta na niske temperature, odlična za kontinentalnu zonu
• Plod 14 grama, randman jezgre 58%
• Srednje bujna sorta
• Veoma rodna

Orah se gaji najčešće u dva uzgojna oblika:

• Poboljšana piramidalna kruna
• Kotlasta kruna

Rastojanja sadnje za orah su različita u zavisnosti od bujnosti sorte i drugih faktora i kreću se od: 6x5m pa do 12x12m. Najčešća rastojanja za sorte koje se sade u našoj zemlji su 8-10 x 8-10m. Na ovom rastojanju potrebno je od 100-150 sadnica po hektaru. Kada se sadi kombinovani zasad oraha sa na primer kajsijo , potrebno je 100 sadnica oraha i 340 sadnica kajsija.

Ako je zasad oraha stručno podignut i ako se primeni puna agrotehnika proizvodnja oraha može biti veoma rentabilna. Uvođenjem u proizvodnju novih, boljih i rodnijih sorti, kao i podizanjem kombinovanih zasada sa kajsijom, breskvom, višnjom itd, prihodi i rentabilnost su na još većem nivou. Prinos kalemljenog oraha u punom rodu iznosi oko 4-5 tona po ha, pri čemu troškovi proizvodnje iznose svega 15-16%.