Godišnja proizvodnja lešnika u Srbiji iznosi oko 2500 tona. Takva proizvodnja ne podmiruje ni 10% godišnjih potreba naše zemlje (konditorske industrije). Prednosti lešnika su što ima višestruku upotrebnu vrednost, što je velika potreba za plodovima ove vrste voća kao i jednostavna tehnologija gajenja. Pri tome treba dodati veliki eksplatacioni period (preko 60-70 godina), visoku manipulativnu vrednost ploda i mogućnost dužeg čuvanja. U mane lešnika spada to što komercijalni prihodi počinju tek od 6-7 godine, te je spor povratak uloženih sredstava i što su ukupni kumulativni prihodi mnogo manji nego kod intezivnih sistema gajenja kruške, trešnje i jabuke. Sa druge strane u lešnik su relativno skromna ulaganja u odnosu na druge voćne vrste, a uzevši u obzir da je cena plodova relativno stabilna , a lešnik kao voćna vrsta deficitarna, proizvodnja lešnika u narednom periodu je preporučljiva.

Pored toga lešnik uspeva i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu (na primer u brdskim uslovima, većim nadmorskim visinama, težim zemljištima) itd.

Sorte lešnika su izrazito samobesplodne (stranooplodne) zbog čega je potrebno gajiti po 3-4 sorte u zasadu. U našoj zemlji se uglavnom gaje italijanske sorte koje su visokokvalitetne i imaju veoma cenjene plodove. U punom rodu prinos po stablu iznosi 3-10 kg, odnosno 2-3 tone po hektaru. Randman sorti koje se gaje u našoj zemlji iznosi od 40-47%.

Tonda Gentile Romana

• Sazreva početkom septembra
• Plod težak oko2,7 grama
• Randman 45%
• Kvalitetna i rodna sorta

Tonda Gentile Delle Langhe

• Sazreva u II polovini avgusta
• Plod oko 2,3 gr okruglast
• Randman 47 %
• Jezgra je sitna ali vrlo kvalitetna
• Veoma trazena sorta u konditorskoj industriji

Istarski

• Sazreva kraj avgusta,pocetak septembra
• Plod oko 3 gr
• Randman 43%
• Jezgra pogodna i za stonu upotrebu i za industriju
• Vrlo dobro radja

Halski Dzin

• Sazreva krajem avgusta
• Plod krupan 3,5 gr
• Randman 40%

Rimski

• Sazreva sredinom septembra
• Plod krupan 3 gr
• Randman 44-45 %
• Rađa dobro

Kod lešnika postoje dva uzgojna oblika:

1. ŽBUN SA 5-6-7 OSNOVNIH GRANA
2. STABLAŠICA U VIDU VAZE

Žbun je prirodni oblik leske. Žbun daje veći rod nego stablo, jer lešnik formiran u vidu žbuna formira veću rodnu površinu, ranije prorodi i daje veće početne prinose.

Razmaci sadnje za lešnik zavise prevashodno od kvaliteta zemljišta, izabranog sortimenta i mogućnosti navodnjavanja. Na lošijim zemljištima razmaci za lešnik su od:

• 5x3 sa 660 sadnica po hektaru
• 6x3 sa 550 sadnica po hektaru

Dok su na boljim zemljišnim uslovima:

• 5x4 sa 500 sadnica po hektaru
• 5x5 sa 400 sadnica po hektaru
• 6x5 sa 330 sadnica po hektaru

Troškovi podizanja zasada lešnika nisu visoki u poredjenju sa ostalim voćnim vrstama, jer na primer troškovi podizanja 1 ha lešnika su 5-6 puta manji nego troškovi podizanja 1 ha jabuke ili kruške. Prvi prihodi se mogu očekivati u četvrtoj, petoj godini, a u kasnijim godinama prihodi se progresivno uvećavaju.

Prosečan prinos leske je oko 2- 3 000 kg po ha, a vrednost godišnje proizvodnje odnosno održavanja zasada nije velika (u punoj rodnosti prosečni troškovi proizvodnje iznose 2000-2500 eura po hektaru) pa je rentabilnost gajenja leske zadovoljavajuća.