Proizvodnja kruške u našoj zemlji je opala u zadnjih 30 godina te je kruška deficitarna voćna vrsta kako u Srbiji, tako i u svetu, pa se redovno postižu dobre cene plodova kruške na tržištu. Razlog toga u našoj zemlji je slabo poznavanje tehnologije proizvodnje kruške, zastareli sortiment, odnosno slabo uvođenje u proizvodnju novih sorti i podloga, kao i nepoznavanje tehnologije zaštite kruške (pre svega prema kruškinoj buvi i bakterioznoj plamenjači).

Srbija ima povoljne zemljišne i klimatske uslove za uspešno gajenje kruške, odnosno za podizanje novih visokointezivnih zasada sa savremenim visokokvalitetnim sortama.

Kruška ne traži previše specifične uslove za uspevanje (ne odgovaraju joj jedino karbonatna i alkalna zemljišta), a u našoj zemlji je najbolje rezultate pokazala na nadmorskoj visini od 100-300m, a može se gajiti do 600 m nadmorske visine.

Kruška počinje rano da rađa (što je uslovljeno kvalitetom sadnog materijala, kao i kombinacijom sorte i podloge) i može da da velike početne prinose, odnosno obezbeđuje brzi povratak uloženih sredstava.

Primenom Knip sadnica moguće je ostvariti visoke prinose već u prvoj godini posle sadnje, a u drugoj godini prinosi iznose i do 20-30 t/ha.

Savremena proizvodnja, odnosno podizanje novih visokointenzivnih zasada kruške podrazumeva upotrebu ovakvih sadnica (Knip), kao i izbor novih sorti i podloga u gustom sklopu sadnje (3-4000 biljaka po hektaru).

Izbor sorte je najznačajniji element sa aspekta rentabilnosti proizvodnje, jer loše odabrana sorta ne može obezbediti rentabilnu proizvodnju.

Izabrana sorta treba da obezbedi laku prodaju plodova i ostvarivanje najvećeg mogućeg profita, odnosno visoku tržišnu cenu ploda.

Kod nas u praksi najbolje su se pokazale rane sorte kruške koje se proizvode radi upotrebe u svežem stanju i imaju mnogo veću vrednost i mnogo veći tržišni potencijal od sorti koje se koriste za preradu. To su sorte Turandot, Karmen i Fetel.

Turandot

• Letnja sorta, stiže rano (u prvoj dekadi jula)
• Plod je srednje krupan, visokog kvaliteta i atraktivnog izgleda
• Sorta pogodna za gustu sadnju
• U Srbiji u zadnjih par godina dostizala visoku cenu

Karmen

• Stiže u II polovini jula
• Vrlo kvalitetna sorta
• Dostiže veliku trzisnu cenu (poslednjih godina sorta sa najvećom otkupnom cenom) zbog ranog vremena sazrevanja i vrhunskog kvaliteta ploda
• Plod je krupan
• Vrlo rodna sorta
• Odlične ol osobine
• Pogodna za gustu sadnju
• Rano ulazi u rodnost i daje visoke i stabilne prinose

Fetel

• Sazreva u septembru
• Krupan plod 250-300gr
• Dugo se čuva u hladnjači 5-6 meseci
• Dobra i redovna rodnost
• Pogodna za uzgoj u gustom sklopu od 3000 biljaka po hektaru

Viljamovka

• Sazreva u II polovini avgusta
• Plod vrhunskog kvaliteta, odličnih organoleptičkih osobina
• Visoka rodnost
• Uglavnom se koristi za preradu zbog čega postiže nižu cenu na tržištu u odnosu na sorte koje se koriste za stonu upotrebu i rano stižu (jul mesec)
• Dobro se čuva u hladnjači

Savremeni zasadi se najčešće podižu na sledećim podlogama:

BA 29

• Srednje bujna vegetativna podloga na kojoj sorte kruške imaju odličnu rodnost i daju krupne i kvalitetne plodove
• Ima bolju tolerantnost prema fiziološki aktivnom kreču u odnosu na druge podloge
• Dobro podnosi i teža zemljišta
• Mi preporučujemo sadnju 3,3 x 1 metar na ovoj podlozi

Adams

• Novija podloga za krušku
• Vodeća podloga za krušku u većem delu Evrope
• Sorte na njoj rano prorode, redovno i obilno radjaju i daju krupne plodove
• 20 % manje bujnosti u odnosu na BA 29
• Pogodna za gustu sadnju
• Mi preporučujemo sadnju 3x0,8 m na ovoj podlozi

OHF Podloge

• Nova serija podloga za krušku
• Otporne na bakterioznu plamenjaču (Er. Amilovora)
• Dobro podnose alkalna zemljišta
• Nije potreban naslon odnosno armatura
• Imaju dobru kompatibilnost sa svim sortama kruške
• Posebno se izdvajaju OHF 51 (slabo bujna), OHF 333 (slična BA 29) i OHF 87 (daje najbolju produktivnost u OHF seriji)

Sve podloge iz ove serije su otporne na bakterioznu plamenjaču, trulež korenovog vrata, krvavu vaš i mikoplazmatično sušenje.

Vitko vreteno je uzgojni oblik koji se najčešće primenjuje za visoko-intezivne komercijalne voćnjake u gustom sklopu.

Primenom vitkog vretena kao sistema uzgoja u kombinaciji sa slabo bujnim vegetativnim podlogama koje omogućavaju gušću sadnju (3000-4000 biljaka po hektaru) možemo dobiti velike početne prinose i brži ulazak u period pune rodnosti, kao i veće ukupne prinose u kasnijim godinama.

Ovaj uzgojni oblik zahteva:

• Intezivnu agrotehniku (đubrenje, navodnjavanje, fertigaciju)
• Intezivnu pomotehniku (povijanje grana, dugu rezidbu, zelenu rezidbu)
• Upotrebu sintetičkih biostimulatora

Pored vitkog vretena za krušku u gustom sklopu se koriste i modifikacije vretena: visoko vreteno, solaks, V sadnja, itd.

Razmaci sadnje su uslovljeni osobinama sorti i podloga, oblikom krune, odnosno sistemom uzgoja, raspoloživom mehanizacijom i tipom zemljišta.

Savremeni visokointezivni zasadi kruške se podižu najčešće na sledećim razmacima u zavisnosti od podloge i uzgojnog oblika:

• Na podlozi BA 29 - 3,3x1 što iznosi 3000 biljaka po hektaru
• Na podlozi Adams - 3x0,8 što iznosi 4000 biljaka po hektaru

• Izuzetno rentabilna voćna sorta
• Velika prosečna tržišna vrednost plodova

Kruška je visokoakumulativna voćna vrsta, a uložena sredstva u podizanje zasada kruške mogu se vratiti jako brzo, a sve u zavisnosti od izbora sorte, kvaliteta sadnog materijala, izbora podloge, uzgojnog oblika i gustine sadnje.

Novi savremeni zasadi kruške gustog sklopa su visokorentabilni jer prinosi kruške uzgojnog oblika vitko vreteno u punom rodu iznose 40000-50000 kg/ha.

U poslednje vreme veoma su cenjene rane sorte krušaka jer dospevaju na tržište kada je velika potražnja za svežim plodovima kruške (jul mesec) i postižu visoku cenu.

U našoj zemlji krušaka zaostaje po proizvodnji za jabukom i to pet, šest puta.